Зачинско и лековито биље, које је познато по мирису, укусу и лековитим својствима, лако се гаји на органски начин

Уђите у било коју башту са зачинским и лековитим биљем и доживећете комплетно чулно искуство - биљке у њој су изабране због мириса, али и због изгледа. Многе од њих имају нераскидиве везе с историјом човека.То су биљке које су вековима помагале људима да заспу, ублажавале бол, одбијале инсекте, умиривале бебе и зачињавале пића.

Зачинско и лековито биље и данас се гаји како због корисних особина, тако и због лепоте. У овом поглављу биће речи о органској производњи зачинског и лековитог биља, уз податке о берби, чувању и коришћењу разних врста. У њему су и детаљни подаци отоме које биљке су погодне за различите врсте земљишта и услове, као и о томе како да спречите наметљиве врсте да заузму целу башту.


Шта је зачинско и лековито биље?

Најшира дефиниција зачинског и лековитог биља јесте да су то биљке које се користе за конкретне сврхе због својих кулинарских, медицинских, ароматичних и украсних својстава. У ранијим периодима, људи су их користили за мноштво потреба: неке су употребљаване за бојење и чишћење тканина, друге су имале улоге у церемонијама и ритуалима. Многе су се користиле у свакодневном животу као зачини за храну и пиће,за побољшање здравља и лечење болести.

Једногодишње, двогодишње, луковичасте и жбунасте биљке, пењачице и дрвеће - све биљке могу да имају зачинска и лековита својства. У многим случајевима, употребљавају се листови, али исто тако и други делови биљака, као што су корен, плод, семе, цвет, па чак и кора дрвета.

Већина врста зачинског и лековитог биља безбедна је за руковање и конзумирање. Неке врсте су отровне за људе и животиње чак и у малим дозама, зато се према њима треба односити с дужном пажњом. Никад не користите ниједну биљку за коју нисте потпуно сигурни да је безбедна и увек се посаветујте с лекаром или другим медицинским радником пре него што је употребите у медицинске сврхе.



Органска производња зачинског и лековитог биља

Зачинско и лековито биље лако се гаји, прелепо изгледа и, у многим случајевима, нема проблема са штеточинама и болестима. То што га гајите сами, значи да ћете при руци имати свеже биљке кад год вам затребају, а примена органских метода значи да можете да будете сигурни да биљке нису третиране пестицидима.

Гајење зачинског и лековитог биља повећава разноврсност баште, што је једно одкључних начела успешног органског система. У великом избору биљака, готово сигурно може да се пронађе одговарајућа за сваку ситуацију. Зачинско и лековито биље може да се пење, котрља, да пузи, формира густе прекриваче земљишта или да се гаји уза зидове. Неке врсте добро успевају на мочварном земљишту, друге на врху зида,у пукотинама између плоча за стазе, испод дрвећа или на ливадама - успешност зависи од прилагођености врсте одређеним условима.

Биљке варирају и у величини: од сићушне, приземне корзиканске нане (Mentha requienii) до џиновских, као што су анђелика или милодух, које достижу 2 m висине. Зачинско и лековито биље гаји се и само због изгледа.Неке врсте имају фантастичне цветове, друге су на цени због лишћа, а све имају нешто чиме могу да обогате башту. Многе врсте привлаче дивље животиње: птице једу семе и бобице, лептири и пчеле уживају у нектару и полену, а корисни инсекти полажу јаја близу места на којима су биљне ваши и друге штеточине. Густи засад биљака које прекривају земљиште, као што је тимијан, ствара станиште за многе корисне врсте, укључујући бубе, паукове и жабе.



Гајење биљака због укуса

Зачинско биље је извор бројних разноврсних укуса, како за слатка, тако и за слана јела. Може да се додаје супама, сосовима, паприкашима, салатама, питама, хлебу и свему што се једе! Иако се зачинске биљке лако набављају у сушеном облику, укус им је далеко бољи кад су свеже. Рецепти укојима се траже сушени зачини могу лако да се прилагоде свежим биљкама, удвостручавањем наведених количина. Уз мало праксе, моћи ћете по укусу да процените потребне количине. Добар савет је да почнете само с једном или две зачинске биљке по рецепту, док се не упознате са укусом и научите како да комбинујете више биљака за савршен утисак.



Папрати и украшавање

Ароматичне биљке традиционално се користе за одбијање мољаца и инсеката и одржавање свежег мириса сложене одеће и постељине. Њихове мешавине и данас су популарне и продају се у врећицама или кутијама. Лековито биље чини важан део козметичке индустрије, у којој се користи за производњу уља за купање, шампона, крема и лосиона. Многе старинске препарате можете и сами да направите, што ће бити много јефтиније него да их купујете. Улога биљака у ритуалима и церемонијама била је уочљивија у древним временима, али постоји и данас, у примерима украшавања домова имелом, бршљаном и зелеником пред нову годину. Неке врсте биљака данас се цене само због украсних квалитета, било у баштама, у свежим или сушеним цветним аранжманима.



Где да гајите зачинско и лековито биље

Зачинско и лековито биље расте у различитим условима, од свега неколико зачина које можете да гајите у саксији на прозорском симсу до бујне дивље баште пуне чешљике, коприве и купине. Садите према личном укусу и плановима за употребу: неколико биљака може насумично да се распореди по целој башти, али ако планирате већу производњу биљака за кување или сушење, биће вам лакше да за то одвојите засебну парцелу. Најбоље резултате постићи ћете ако групишете биљке према потребама за њихов успешан раст уместо према сврси.



Стварање баште са зачинским и лековитим биљем

Формална башта са зачинским и лековитим биљем заснива се на систему стаза и леја,често обрубљених ниским живим оградама.Да бисте је одржавали уредном, биће потребно да јој посветите много времена, да поткресујете живу ограду два до три пута годишње и пажљиво укљањате коров. Темељна припрема леја и стаза пре почетка садње неопходна је ако желите да касније избегнете проблеме с коровом. Неформална парцела с биљем веома је привлачна, а зачинско и лековито биље можете да мешате и са цвећем, жбуњем и поврћем. Садите га у леје и рубове, уза зидове и ограде - уствари, било где где имате слободног простора!



Биљке које подносе сенку

Зачинско и лековито биље ком прија шарена хладовина одлично успева у близини жбунова или поред мањег дрвећа. Земљишту на ком га садите једном годишње треба да додате обогаћивач ниске класе плодности, даби сте постигли дејство слично лишћу које труне, а које постоји у шумама. Биљке прекривачи земљишта које бујно расту могу да се отму контроли ако су у повољним условима,зато их редовно косите, уклањајте долазеће изданке да бисте им ограничили ширење или их садите у саксијама.



Биљке које подносе сушу

Врсте зачинског и лековитог биља које подносе сушу изгледају фантастично кад расту заједно на потпуно осунчаном месту и добро оцедитом земљишту. За њих је идеалан део баште који је природно сув.За прекривање земљишта око биљака користите шљунак да бисте лакше сузбијали коров и одржавали земљиште при основи биљака сувим. Ове биљке добро успевају и у саксијама, у којима можете да им створите идеалне услове земљишта, као и да их померате по башти да би сте најбоље искористили осунчана места.



Биљке за влажна земљишта

Зачинско и лековито биље ком прија влажно земљиште добро успева на природно мочварним местима, а њих можете да створите и поред баштенског језерцета . Током топлог лета биће потребно да одржавате ниво воде у језерцету.



Биљке за стазе

За сађење између плоча на стазама одаберите ниске биљке које успевају у сувим условима. Напуните простор између плоча компостом и у пролеће посејте семе директно у земљу. Заливајте и избегавајте да ходате по биљкама док се не приме.



Биљке за повртњаке

Лиснатим биљкама као што су крбуљица, коријандер, чубар и мирођија, прија плодније земљиште које је уобичајено у повртњацима. Ове врсте зачинског биља најбоље је сејати у пролеће, директно, кад се земља довољно загреје.



Биљке за повртњаке

Многе врсте зачинског и лековитог биља добро успевају у саксијама. Можете да користите било коју врсту посуда дубине најмање 30 cm, с рупом за оцеђивање.На дно саксије ставите мало камења, затим је напуните органском мешавином земљишта опште намене .За рузмарин, ком више одговара сиромашно земљиште, умешајте мало ситног шљунка да бисте обезбедили боље оцеђивање. Не стављајте више од 1 дела шљунка на 5 делова мешавине земље, у зависности од потреба биљке. Најмање једном дневно по сунчаном времену проверавајте ниво влаге и заливајте по потреби.



Нега зачинских и лековитих биљака

Већина врста зачинских и лековитих биљака прилично лако се гаји органски. Следите смернице које су овде дате да бисте осигурали успешно гајење биљака које сте одабрали.



Припрема земљишта и сађење

Пре сађења проверите који услови земљишта одговарају биљкама које сте одабрали .Многе врсте одлично успевају на добро оцедитом земљишту без много хранљивих састојака. Ако је ваше земљиште плодно, додајте му обогаћивач ниске класе плодности да бисте побољшали оцедитост. Помоћи ће и издизање леја. Као краткорочно решење, додајте неколико шака песка или шљунка на дно рупе за сађење. Врстама којима одговара плодније земљиште користиће додавање обогаћивача средње класе плодности. Уклоните сав коров, нарочито вишегодишњи, као што је пачја трава.



Одржавање

Са жбунастих биљака, као што су лаванда и жалфија, уклоните стабљике које цветају.Учините то после цветања. Орежите их у пролеће да бисте им ограничили величину и спречили да оголе и одрвене при основи. Увек уклањајте цветове ако желите да уберете максималну количину најквалитетнијег лишћа. Откидајте врхове биља да би сте подстакли жбунаст раст и одсецајте све једнобојне изданке на шареним биљкама.Групе вишегодишњих биљака најбоље је делити сваке 2 до 3 године, у пролеће или јесен .Исплатиће вам се да сваке године узимате резнице с меких жбунастих биљака као што су неке сорте лаванде које често не могу да преживе зиму.



Размножавање

Многе врсте зачинског и лековитог биља лако се гаје у башти. Једногодишње и двогодишње биљке као што су першун и босиљак гаје се из семена. Неке вишегодишње врсте, као што су коморач и влашац, такође се лако гаје из семена и саме се расејавају. Не заборавите да гајени варијетети не расту увек из семена нити производе семе. У том случају, једино решење је вегетативно размножавање - помоћу резница, ожиљавањем или деобом, зависно од врсте.



Наметљиве врсте

Ако се препусте саме себи, врсте које имају бујан раст често прекрију башту. Такве врсте одличне су за гајење у дивљини. У другим условима, треба да им се ограничи раст. Укопајте велику саксију или кофу са уклоњеним дном или са додатним рупама за оцеђивање и посадите наметљиву биљку у њу. Орежите све бујне и пузаве изданке који се укорењују и делите биљку сваке 2 до 3 године. Неке наметљиве врсте богато се расејавају. Уклањајте цвасти пре него што се семе формира или посеците у пролеће мотиком младице.